Status: Istraga u toku

Institucija: Tužilaštvo za organizovani kriminal u Srbiji

Belivuk je uhapšen početkom februara 2021. godine sa još 20 svojih saradnika, pripadnika kriminalno-huliganske grupe „Principi” bliske crnogorskom kavačkom klanu. Grupa je bila uključena u otmice, ubistva, prodaju droge i pranje novca, tvrdi srpsko Tužilaštvo za organizovani kriminal. Oružje i drogu, između ostalog, krila je i u prostorijama stadiona fudbalskog kluba Partizan u Beogradu.

„Belivuk i Miljković (Marko) stvorili su plan da se pod paravanom navijačke grupe „Principi“ vrše krivična dela kako bi se pored imovinske koristi stekao i primat u kriminogenoj sredini – zastrašivanja suparničkih kriminalnih grupa, preuzimanja prevlasti na tržištu droge, ubistva pripadnika drugih kriminalnih grupa“, piše u tužilačkom dokumentu o pokretanju istrage do kog je došao KRIK.

Grupa je u avgustu optužena za pet ubistava: kriminalca Milana Ljepoje, navijača Gorana Veličkovića i Zdravka Radojevića, Lazara Vukićevića i Aleksandra Gligorijevića zvanog Puki. Sva ubistva izvršena su na sličan način, kako tvrdi tužilaštvo – članovi Belivukovog klana su namamili žrtve da se nađu sa njima, a potom ih kidnapovali i odvezli do kuće u beogradskom prigradskom naselju Ritopek u kojoj su imali specijalnu prostoriju za ubistva. Ova kuća bila je dobro obezbeđena, imala je najsavremeniji video-nadzor i opasana je visokom ogradom, navodi tužilaštvo. Žrtve su u kući mučili i ubijali, a zatim njihova tela mleli u mašini i bacali u Dunav, piše u optužnici. Tužilaštvo tvrdi da je grupa ubijala konkurenciju – članove suprotstavljenog škaljarskog klana i saradnike kriminalca Filipa Koraća, bliskog Luki Bojoviću.

Osim za ubistva, Belivukova grupa optužena je i za mučenje i silovanje dvadesetdvogodišnjeg mladića, posedovanje oružja, trgovinu drogom.

Ključni dokazi tužilaštva su poruke koje su članovi grupe razmenjivali preko zaštićene, odnosno enkriptovane aplikacije “skaj” u kojima su govorili o ubistvima i slali fotografije žrtava, ali i svedočenja članova grupe koji su pristali da sarađuju sa tužilaštvom i u zamenu za manju kaznu ispričali detalje ovih zločina.

U aprilu 2022. Belivuk i nekoliko saradnika optuženi su za još dva ubistva – Gorana Mihajlovića i Nikole Mitića, čime se broj žrtava za koje tužilaštvo tereti ovu grupu popeo na sedam.

Belivuk je negirao krivicu, ali je pričao o svom navodnom odnosu sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem i drugim ljudima iz vrha vladajuće Srpske napredne stranke. Ispričao je da su mu Vučić i njegovi saradnici tražili više usluga – da kontroliše da se na Partizanovoj tribini ne skandira protiv Vučića, da zastrašuje one koji su organizovali proteste protiv vlasti, obezbedi mir na Paradi ponosa.

Tužilaštvo je grupu istraživalo tek od 2019. godine iako je ona postojala i bila aktivna i ranije i upravo tada stvorila jake veze u srpskoj policiji i politici. Ovim vezama tužilaštvo se takođe nije bavilo.

Suđenje je počelo u oktobru 2022. godine.

Status: Istraga u toku

Institucija: Tužilaštvo za organizovani kriminal u Srbiji

Srpsko Tužilaštvo za organizovani kriminal Belivuka i njegovog najbližeg saradnika Marka Miljkovića sumnjiči i za pranje novca. Tužilaštvo tvrdi da su novcem koji potiče iz ilegalnih aktivnosti koje su vršili kao navijači fudbalskog kluba Partizan kupili zemljište, stanove u Beogradu, automobile i satove i na taj način ga oprali.

Osim njih dvojice, osumnjičene su i njihove supruge, Belivukova tašta, kao i njihov saradnik Filip Ivanovski i njegova vanbračna supruga. Oni su ranije saslušani i pušteni da se brane sa slobode.

Belivuk i Miljković su u tužilaštvu negirali da su prali novac rekavši da su sve zaradili legalno i da su taj novac i trošili.

Status: Istraga u toku

Institucija: Specijalno državno tužilaštvo Crne Gore

Belivuk i njegov najbliži saradnik Marko Miljković u Crnoj Gori sumnjiče se da su ubili dvojicu pripadnika suparničkog škaljarskog klana – Damira Hodžića i Adisa Spahića, kao i da su učestvovali u otmici Mila Radulovića zvanog Kapetan, koji je kasnije ubijen.

Belivuk je, tvrdi tužilaštvo, sa još jednom osobom čiji identitet nije utvrđen bio organizator grupe. Zajedno sa Miljkovićem ilegalno je u oktobru 2020. godine ušao u Crnu Goru i došao do Spuža.

Jedan od osumnjičenih namamio je Hodžića u kuću u Spužu koju je ranije iznajmio – pozvao ga je da dođe kako bi se navodno videli. Hodžić je stigao zajedno sa Spasićem, a čim je došao, Belivuk ga je ubio tako što ga je upucao u glavu, tvrdi tužilaštvo.

Belivuk je potom glasovnom porukom putem kriptovanog mobilnog telefona o tome obavestio druge članove kriminalne grupe, u kojoj je rekao: „Brate, Zemo i Hell i svi su dobro odreagovali, to ne može uopšte da se komentariše, svako je hvato svog, meni je zapao „Kasap“, „Kratos“ je hvato „zeta“, „Hell“ je hvato M, to što je „Kasap“ imao utoku i potegnuo, brate to niko nije mogao da očekuje i to nije moglo da se promeni i ne može da se ispravi, to nikako brate, ja uopšte nisam hteo da rizikujem, mi smo se tako dogovorili sami bez obzira šta ste vi rekli tu u grupi, ako se vidi i potegne odmah se puca. Brate to nema šta tu da se pravdamo“.

Članovi ove grupe potom su uklonili tragove likvidacija tako što su tela zakopali na nepoznatoj lokaciji, a u kući oprali zidove i promenili pod.

Osim zbog ovih ubistava u Crnoj Gori Belivuk se tereti i da je učestvovao u otmici Radulovića zvanog Kapetan, koga je, kako sumnja tamošnje specijalno tužilaštvo, dva meseca kasnije likvidirala grupa na čijem je čelu vođa kavačkog klana Slobodan Kašćelan. Radulovićevo telo nije pronađeno, ali tužilaštvo tvrdi da postoje dokazi da je ubijen.

U istrazi Belivukove grupe u Srbiji takođe je bilo reči o ubistvu Hodžića i otmici Radulovića.

O tome je govorio optuženi svedok Bojan Hrvatin koji tvrdi da je Belivuk sa saradnicima otputovao u Crnu Goru i upao u jedan od tajnih „štek“ stanova škaljarske grupe.

„Upali su tamo na ‘štek’, tamo su likvidirali, po mojim saznanjima jednog sigurno, možda dvojicu, mislim da tog što su likvidirali (…) mislim da se Hodžić prezivao“, rekao je Hrvatin i ispričao da je tom prilikom otet Radulović i da su njegov telefon koristili kako bi namamili još žrtava.

„Kapetana nisu lišili života, on nam je prosto bio potreban jer je imao keša, bio je na vezi sa svim Škaljarima tim viđenijim iz Crne Gore.“

Status: Pravosnažno okončan

Institucija: Viši sud u Beogradu, Srbija

Krajem januara 2017. godine rano ujutru u centru Beograda na tramvajskim šinama pronađeno je beživotno telo brutalno ubijenog Vlastimira Miloševića. Ubica je, kako je utvrđeno tokom istrage, Miloševića čekao u ulazu zgrade u kojoj je živeo sa porodicom, a kada se Milošević pojavio na vratima, na njega je ispalio deset hitaca iz škorpiona s prigušivačem od kojih ga je osam pogodilo, piše u optužnici. Milošević je počeo da beži i uspeo je da pretrči ulicu, ali je usled krvarenja pao na tramvajske šine. Ubica ga je stigao i ispalio mu još šest metaka u glavu, a potom se uputio ka susednoj ulici gde ga je čekao automobil. Nekoliko dana kasnije u beogradskom naselju Karaburma nađen je zapaljeni auto za koji se pretpostavljalo da je korišćen prilikom ovog zločina.

Nedelju dana posle ubistva, policija je uhapsila Veljka Belivuka pod sumnjom da je pucao u Miloševića. Kada je, međutim, podignuta optužnica on je optužen kao pomagač – tužilaštvo je smatralo da je ukrao registarske tablice i stavio ih na automobil kojim je ubica pobegao sa mesta događaja. Kao pomagači optuženi su Belivukovi saradnici Marko Miljković, inače kum ubijenog, i Mirko Kojić. Ubica je ostao nepoznat.

Belivuk je negirao krivicu, a na sudu ga je branio tim uticajnih advokata među kojima i jedan iz advokatske kancelarije oca Novaka Nedića, generalnog sekretara Vlade Srbije.

Suđenje je počelo u decembru 2017. i trajalo je svega šest meseci. Obeležio ga je niz kontrovezi – a najspornija stvar ticala se najvažnijih dokaza protiv Belivuka – njegovog DNK. Naime, iako je u krivičnoj prijavi bilo navedeno da je Belivukov genetski materijal pronađen na kapiji zgrade u kojoj je stanovao Milošević, to se kasnije više nije spominjalo. Kako je objasnisla sudska veštakinja, u pitanju je bila greška u komunikaciji između nje i policije i na kapiji nije nađen DNK Belivuka.

Osim toga, kako se tek 2022. otkrilo u istrazi protiv bivše državne sekretarke Ministarstva unutrašnjih poslova Dijane Hrkalović, izveštaj o analizi Belivukovog telefona i komunikacije nije na vreme dostavljen tužilaštvu – mesecima je, po nalogu Hrkalović, stajao u policijskoj fioci. Izveštaj, čiji su detalji objavljeni 2022, otkriva da je Belivuk komunicirao sa ljudima iz policije i Bezbednosno-informativne agencije. Iz poruka koje je razmenjivao sa žandarmom Nenadom Vučkovićem Vučkom naslućuje se da su kriminalci preko Vučkovića imali kontakte i sa ljudima iz pravosuđa.

Belivuk je na kraju pravosnažno oslobođen optužbi u martu 2019. godine.

Status: Pravosnažno okončan

Institucija: Viši sud u Beogradu, Srbija

Belivuk je u aprilu 2016. godine učestvovao u prebijanju člana obezbeđenja Miloša Vazure, direktora Fudbalskog kluba Partizan.

Napad se desio na parkingu ispred upravne zgrade Partizana. Belivuk je sa saradnikom Darkom Ristićem i šefom Aleksandrom Stankovićem zvanim Sale Mutavi čekao Vazuru i pošto su on i njegov telohranitelj izašli iz kola i pozdravili se sa njima Belivuk je telohranitelja laktom udario u glavu, nakon čega je on pao na zemlju. Dok je bio na zemlji, Belivuk i Ristić su ga šutirali. Vazura je pobegao, a Stanković je sve posmatrao, pokazujući srednji prst sigurnosnoj kameri koja je snimila događaj.

Belivuk je na sudu rekao da je Božu udario jer mu je opsovao majku, na šta je naročito osetljiv jer od 9 godine nema roditelje, ali je naveo i da im je on pretio da će pucati u njih. Pet meseci nakon događaja potpisao je sporazum o priznanju krivice sa tužilaštvom i osuđen je na godinu dana kućnog zatvora.

Status: Pravosnažno okončan

Institucija: Više javno tužilaštvo u Beogradu, Srbija

Belivuku je 2008. godine počelo suđenje za pokušakj ubistva jer je, kako je tvrdilo tužilaštvo, kao šef obezbeđenja splava „Blejvoč“ jednog mladića udario pištoljem u glavu, a potom i metalnom stolicom, a drugog upucao u butinu iz pištolja.

Suđenje je obeležilo nekoliko kontroverzi. Belivukovu odbranu da to veče nije radio, da je svratio na splav, ali sa njega otišao pre nego što je došlo do incidenta, demantovalo je više svedoka. Napadnuti mladić, kao i jedan radnik obezbeđenja, prepoznali su ga kao napadača. U toku suđenja, međutim, radnik obezbeđenja promenio je iskaz i negirao da je video da je Belivuk pucao u mladića. Rekao je da je ovakav iskaz dao jer mu je policija pretila.

Iako je prvobitno bio optužen da je pokušao da ubije dvojicu mladića, tužilaštvo je izmenilo optužnicu i ublažilo krivično delo – Belivuk je na kraju osuđen za nanošenje teških povreda i nedozvoljeno držanje oružja. Dobio je kaznu manju od minimalne koju zakon predviđa za ovo krivično delo – pet i po meseci zatvora, a zanimljivo je da je tačno toliko Belivuk već proveo u pritvoru, pa je kaznu izdržao još dok je trajalo suđenje.